ПРОГРАМ ОСНАЖИВАЊА ПОРОДИЦА У ШКОЛИ ЂУРА ДАНИЧИЋ
                
У нашој школи је од новембра 2012. до јануара 2013. одржан
Програм оснаживања породица“.

Програм је организован у сарадњи са канцеларијом Уједињених Нација за борбу против дроге и криминала – UNODC, и подржан је од стране Министарства просвете РС као програм који повећава здравствену културу деце и младих и доприноси превенцији болести зависности.

Организатор овог лиценцираног програма је била школски психолог Милка Богић. У реализацији су учествовале још три водитељке са богатим искуством, Слободанка Јовановић, Евгенија Јокановић и Мирела Марковић, посебно у пројектима ненасилне комуникације.

Главна мотивација за наш волонтерски рад је наше искуство у реализацији овог програма и убеђење да је програм изврстан, изузетно користан за децу, родитеље и породице. Таквих програма у нашим школама, у којима су у једном заједничком програму укључени и родитељи деца, готово да и нема, те је ово био разлог више да га реализујемо.

Програм је намењен узрасту ученика од 10 до 14 година. У њему је учествовало  12 породица из школе, углавном из 5-ог и 6-ог разреда. То су породице које  су добровољно прихватиле да учествују у програму свог оснаживања и тако помогну себи, али оснажене и другим породицама.

Шта смо заправо радили?

Програм се одвијао  једном недељно у три сесије. Док су два водитеља радила са младима, у исто време су два водитеља радила са родитељима, да би се у трећој сесији спојили млади и родитељи и сви водитељи су радили са породицом.
Програм се одвијао уз видео презентације драмских момената, интеракције деце и родитеља.

Ево, чиме смо се све бавили.

На првој сесији родитељи су се упознавали са опасностима и проблемима којима могу бити изложена деца тинејџерског узраста, како деци показати љубав али и поставити границе, како подржати дечје циљеве. Млади су за то време правили „мапу блага“, циљеве за своју будућност. На породичној сесији су показивали колико се заправо међусобно познају, родитељи су препознавали „мапу блага“ свог детета, њихове снове, циљеве, жеље, а деца снове и циљеве својих родитеља када су били њихових година.

На другој сесији  родитељи су учили како деци дати до знања како се осећају због нечег што се десило, шта треба да ураде, дефинисана су кућна правила. Млади су за то време учили да разумеју страхове и стресове својих родитеља, да више цене све оно што родитељи за њих чине. На заједничкој, породичној, сесији правили су породична стабла, вредновали породицу  и сваком члану додељивали најбоље особине.

            На трећој сесији родитељи су научили колико је корисно правити листу бодова као могућност награђивања, али и кажњавања. Деца су учила како да препознају стресне ситуације и како да их отклоне. На породичној сесији су  се учили бољој комуникацији без омаловажавања, поштовању свачијег мишљења, и основним правилима породичних састанака.

            Четврту сесију  су провели у прављењу „породичних штитова“ где је свака породица истицала своје препознате породичне вредности, оно што сматра важним и потребним како би породица била успешна, здрава, срећна.Млади су се учили  зашто је важно поштовати правила, а родитељи зашто је важно задржати смиреност и показати поштовање.

            Пета сесија  је била посвећена томе да исте потребе имају и деца  и родитељи, а то су потреба за  независности, осећај моћи односно важности, осећај припадања али и потреба за забавом, односно разонодом, И родитељи и деца су се учили заједничком решавању мањих проблема, имали су своје гледиште о проблему, сугестије и усвајали једно решење.

            Шеста сесија  је била посвећена учењу родитеља која су најбоља средства и вештине за усмеравање тинејџера, а тинејџери су се учили вештинама како да се носе са вршњачким притиском, шта могу да кажу или ураде, како да избегну проблеме. А заједно су вежбали разне ситуације одупирању вршњачком притиску.

            Седма сесија је била посвећена томе како родитељи и деца могу да у разним ситуацијама пруже помоћ себи и другима. Породице су сумирале  преглед  свега што су радиле. Подсетили су се тема свих сесија:
показивања љубави и постављања  граница, кућних правила, последицма њиховог непоштовања, изградњи породичне комуникације, о породичним вредностима, изградњи мостова, заштити од злоупотребе забрањених супстанци, о одупирању пресији вршњака...И на крају су једни другима писали писма, родитељи деци, деца родитељима, која су добила на своје кућне адресе након месец дана.

Цео програм је био такав, да сем што су се сви оснажили  и научили  заједничком решавању проблема, лепо су се забављали и оснажили у разним активностима и играма.

И као што приличи у таквим ситуацијама, уз мало славље породице су добиле и дипломе за учешћу у „Програму оснаживања породица“


ПОГЛЕДАЈТЕ ШТА КАЖУ УЧЕНИЦИ И РОДИТЕЉИ

ФОТОГРАФИЈЕ СА СЕСИЈА